52. глава Житија
Житије деспота Стефана Лазаревића
Зидање манастира Ресаве
-
„Oбилажаше горе и поља и пустиње тражећи где би могао жељену обитељ, стан ћутања подићи. Нашавши најприкладније и најбоље где је требао дом бити, помоливши се приступи делу и положи основ у име Тројице, сведржавнога божанства. И свуда дакле, сваком журбом и најлепшим стварима и многочасним највештијим радницима, најискуснијим живописцима, ако их је игде било, и златом многим и шарама цветним, – а слаше чак и на острва и посвуда – и тако многим и неизреченим трошком сврши се и украси дом и град око њега и општежићу насеља изванредна. И сабра од свуда предумишљене и многоугледне иноке и насели ту. Даде још и приложи села и винограде и још у свима својим крајевима, потписавши, даде. Ризнице овде из дана у дан полагаше. Сачини ту себи и гробницу у коју се, мало после, положи. Даде још и многоцењене иконе, бисерјем и златом украшене и сваке књиге служабне и одежда и сасуда црквених довољно, с великим бисерјем и златом украшених, толико много да превазилажа и изабране лавре Свете Горе, а он и њих беше веома украсио сваким светилом, многосветлећим златом сијајуће. И шта пре да речем шта овде принесе и украси.
-
И чин Богом изабране вечере Господње да се врши многочасно учини, уподобљавајући се серафиму. Призва патријарха, тада беше Кирил, са целим сабором српских првосвештеника, игумана и свих осталих часних мужева а још и све благородне – на обновљење храма, у дане свете Педесетице, када дух свети огњеном језицима сиђе на свете ученике Слова и Бога. Још дођоше и многи сиромаси да приме милостињу коју им свагда неоскудно даваше. И беше видети љубочастан празник оних који су славили, те се могло соломонски казати: кода дом обнови узвеселише се народи, не само појевши многе животиње, као тамо, но и многих дарова удостојише се. Поче дакле зидати обитељ ову у години 6915. а пре овога лета престави се благочестива госпођа Евгенија, мати овога истоименованог. Јер прими овако име иночкога образа и би положена у свом манастиру званом Љубостиња, успенија пречисте Богородице. Она два здања царствујућега града која споменусмо мало пре, и храм у Ресави, у све дане живота свога не остави у оскудици, но утврђиваше сваким најбољим даваљем и надгледањем.”