25-27. август 2015.
Први међународни витешки турнир
„ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ“
„Свети ратник се не свети, већ правду освећује; Свети ратник је песник на делу. “ – свети Николај Српски
-
У јединственом амбијенту задужбине деспота Стефана Лазаревића, манастиру Манасија, 25-27. августа 2015. године, одржан је први Међународни витешки турнир „Деспот Стефан Лазаревић“.
Витешки турнир је представљао добар начин да се сретнемо са славном епохом европског континента и вредностима хришћанске цивилизације на којима је почивао стари свет, а који духовно обједињује све народе Европе. Основна идеја организације фестивала је афирмација витешких вредности као идеала хришћанског живљења кроз служење Богу и заједници , као и идеји истине, лепоте, части и правде, а која може да буде надахнуће будућим генерацијама да у њима нађу своје духовно успење.
Извор витештва је хришћанска вера – свештеници се моле Богу за свет, а витештво бране свет изграђен на тој вери.
Витез мора бити испуњен са седам основних врлина: вером, надом, љубвљу, праведношћу, разборитошћу, чврстином духа и умереношћу, где са истином у срцу гради дух и негује врлину, са тежњом да буде свет у свом живљењу.
-
Сваки део витешке опреме насићен је смислом и хришћанском симболиком која витеза подсећа да му је служба узвишена. Његов мач личи на крст, опомиње га на страдање господње ради нашег спасења. Копље је симбол истине јер је она, истина, увек испред лажи. Гвоздена кацига означава стид који витеза обуздава, вержице (оклопна кошуља) симболизује тврђаву против порока и слабости. Оковратник витеза означава његову послушност, млат га опомиње на срчаност, а бодеж значи уздање у Бога, јер је краћи од мача и на њега се човек, осим са вером, не може ослонити. Штит казује витезу да он штити свог суверена, коњ означава племенитост и коњски огрлав опомиње да се сила не сме користити без разлога…
У данашњем српском друштву намеће се потреба да, пре свега у сфери културе, кренемо у сусрет генерацијама које још не видимо на хоризонту и приближимо им моралне узоре из прошлости, чија дела, као светог Стефана Лазаревића одзвањају у вечност. И управо та потреба, коју видимо као смисао и задатак овог фестивала је, да се као народ, поново заљубимо у СЛОБОДУ, ДОСТОЈАНСТВО, СРБИЈУ и ЛЕПОТУ ХЕРОЈСТВА НАШИХ ПРЕДАКА.