Шест стотина година Манасије

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ИСТРАЖИВАЊА И ЗАШТИТЕ

  • Изложба „Манастир Манасија – шест деценија истраживања и заштите” отворена је 15. маја 2014. године у у Завичајном музеју у Јагодини и за посетиоце је била отворена током целог лета 2014. године. Постављена је као плод дугогодишње успешне сарадње Републичког завода за заштиту споменика културе и Завичајног музеја, а организована је под поткровитељством Министарства културе и информисања, које је свесрдно подржавало реализацију континуитета заштитно-истраживачких радова. Радом стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе, препознати су историјско-уметнички квалитети

  • Манасије, што је резултирало уписом још једног нашег манастира на Унескову Тентативну листу природних и култирних добара.

    Изложба је била посвећена археолошким истраживањима и конзерваторским радовима на новооткривеним објектима и фортификацији манастира Манасија. Били су приказани предмети од XV до XIX века, који су откривени током шест деценија истраживачких радова у Манасији.

Истраживачки и конзерваторско – рестаураторски радови

  • Оснивањем  савремене службе заштите, манастир Ресава (Манасија) је због својих историјских, архитектонских и уметничких вредности стављен под заштиту као  споменик културе од изузетног значаја. Тада су започетии први истраживачки  и рестаураторски радови.

    У периоду од 1956. до 1964. године, под руководством проф. Слободана Ненадовића, извршена је обнова јужне фасаде и прекопавање храма, рестауриран је мозаички под у припрати и извршено бојење унутрашњих површина зидова без живописа. Чишћење зидног сликарства обавио је Бранислав Живковић, сликар-конзерватор. У цркви су извшена сондажна истраживања ради прикупљања података о њеним темељима. Установљено је да у наосу постоје два пода, што је указивало на наслојавање и потребу за системским археолошким истраживањима.

    Тада су сондажно испитани остаци средњевековне трпезарије, те је утврђенода се под ове грађевине налази на око 1,5 м испод данашњег терена. Зидови трпезарије су зато само конзервирани у затеченом стању.

    Обимни радови изведени су и на Деспотовој кули, која је после уклањања великих количина шута делимично обновљена. У њеној унутрашњости, у нивоу међуспратних таваница урађене су дрвене галерије, а на шетној стази изведен је плитки четвороводни кров. Када су заштићене најзначајније грађевине приступило се санацији манастирског утврђења. По пројектима арх. Ивана Костића извршена је конзервација појединих кула и бедема, уз делимичну обнову неких елемената одбране. Тада су обновљени и камени оквири прозора цркве, али без клесаног украса. Наос цркве је препокривен оловним лимом, а кровним површинама је враћен првобитни облик.

    Седамдесетих година прошлог века, због изградње новог конака, под руководством археолога Часлава Јордовића, извршена су истраживања у источном делу порте, а затим и неопходни радови на бедему, као и околним кулама.

  • Слични радови изведени су затим и на северној страни порте приликом изградње гостинског конака.

    Захваљујући високом степену очуваности кула и бедема, као и поузданим материјалним подацима, радови на обнови утврђења су настављени последње деценије прошлог века. Прво је потпуно обновљен спољни изглед донжона, а затим су настављени радови на обнови суседних кула и бедема, у правцу капије. Радови су подразумевали обнову свих елемената одбране, пре свега одбрамбених балкона-машикула, и шетних стаза оивичених парапетом са зупцима. Извођење ових радова је у току.

    Радови на обнови манастирске цркве настављени су 2005-06. године када је изведена делимична обрада западне фасаде припрате. Највећи део обновљен је, према очуваним подацима, блоковима пешчара, а остатак грађевине је презентован у складу са осталим обновама. Након изведених археолошких ископавања, у наосу цркве је изведен нови под на нивелети оригиналног, а на основу малог броја сачуваних фрагмената постављена је идеална реконструкција каменог иконостаса.

    Иконе дрвеног иконостаса који су насликали Милија Марковић и његов син Никола конзервирали су сликари Републичког завода за заштиту споменика културе и данас су у првобитном сјају презентоване у припрати цркве.

Резултати археолошких истраживања

  • Манастирски мир нарушила је екипа археолога Републичког завода за заштиту споменика културе 2005. године када су започета прва системска археолошка истраживања.

  • У протеклих девет година истражени су црква, здање средњевековне трпезарије, већи део манастирског дворишта, а ван њега започети су и радови на откривању скривеног пута.


Гробнице (2005-2006)

  • Према истраживачком програму у наосу цркве систематска археолошка истраживања обављена су у  јесен 2006. године. један од главних циљева било је дефинисање гробног укопа  уз јужни зид западног травеја. Тај простор према досадашњим сазнањима о фунералној пракси у средњевековној Србији, без изузетка је био намењен за сахрањивање ктитора. Место деспотове сахране представљало је вековну дилему. На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима, донет је закључак о  томе да је у  гробној конструкцији уз јужни зид откривена гробница  са земним остацима ктитора – деспота Стефана Лазаревића. Ово мишљење потврђују и резултати обављене антрополошке,

  • a у нашој археолошкој науци први пут примењене ДНК анализе. Тиме, без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица  о месту деспотове сахране.

    Археолошка истраживања 2006. године обављена су и у припрати манастирске црке. Истражено је гробно место у њеном југоисточном углу, које је последњих деценија уносило велику забуну у настојањима да се дефинише где је деспот сахрањен. Откривене су и истражене две зидане гробнице, млађа датована у 18. и старија у 15. век. Према историјским изворима реално је претпоставити да је старијој, данас презентованој гробници, сахрањен калојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стeфана Лазаревића, али и Ђурђа Бранковића.

Средњевековна трпезарија, калотасте пећи и кухиња са фуруном (2008-2009)

  • Унутар монументалног здања средњевековне трпезарије археолошка истраживања обављена су  2008 и 2009. године. Констатована су  три стамбена хоризонта, датована у 15, 16. и 19. век  у многоме су помогла да се јасније сагледају сва страдања, посебно највеће, 1456. године, кад је манастир горео, али и  обнове Ресаве. Уједно су потврђене и до сада предпостављене намене приземља и спрата. Приземље овог здања користило је за чувања намирница и хране, а спратни простор за обедовање.

    У непосредној близини западног зида средњевековне трпезарије откривене су три, међусобно повезане калотасте пећи. Реално је претпоставити да су у питању јединствене занатске пећи на нашим просторима. Њиховим открићем посведочена је изузетно жива занатска и привредна активност манастира током 15. и 16. века.

    калотасте пећи, 15. и 16. век

  • Систематска археолошка истраживања, до првобитне нивелете, у континуитету се обављају и у манастирском дворишту. истражена су два објекта уз северно лице манастирског бедема, за које можемо са доста поузданости констатовати да су саграђена у време турске обнове 1458. године. Од посебног значаја су резултати археолошких истраживања у југозападном углу и јужном делу манастирског дворишта. На  том простору откривени су и добро очувани остаци велике фуруне и манастирске кухиње, која је по важности за живот манастирске заједнице одмах после цркве и трпезарије. Према димензијама и очуваности откривена кухиња са великом фуруном спада у за сада једино познате грађевине ове врсте на просторима средњевековне Србије.

    кухиња са фуруном

Покретни археолошки налази

  • Поред очувања и заштите остатака архитектуре, за потпуније сагледавање начина и организације манастирског животанеопходно је систематски проучити и покретне налазе, који представљају неодвојиви део његове свакодневице.

    kuhinjska keramika XV i XVI vekМеђу бројним покретним археолошким налазима из манастира Ресаве можемо издвојити неколико целина, које се међусобно разликују по намени, али и материјалу од кога су израђени: печена земља, бронза, гвожђе, кост, камен, стакло. По бројности најзаступљеније су осуде израђене од печене земље, разноликих димензија, профилације и орнаментисања, међу којима према намени можемо издвојити: посуде за припремање хране (лонци, црепуље, вршници), посуде за служење хране (зделе, тањири, ибрици, бокали), техничку керамику (пећњаци, водоводне цеви).

    У великом броју откривени су и разноврсни предмети израђени од гвожђа, међу којима можемо издвојити оруђа за обраду земље, предмете за свакодневну употребу и грађевинске елементе.

  • Али у знатном броју су присутне и занатске алатке попут ковачких и алатa за обраду и обликовање коже, камена дрвета.

    У манастиру Ресави су најмање заступљени примерци оружја, делови опреме ратника, накит, луксузне стаклене посуде и предмети коришћени током богослужења.

    Посебно место међу покретним налазима припада деловима камених украса, који су некада декорисали ентеријер цркве, њене фасаде или друге објекте манастирског насеља.

    Истовремено са археолошким истраживањима вршена је конзервација откривених делова архитектуре али и бројних покретних налаза. Тако је данас конзервирано преко 450 предмета од гвожђа, бронзе, кости, и реконструисано је преко 140 посуда од печене земље и стакла.

Трпезна керамика, 15. и 16. век