Окружена са свих страна високим брдима, већ и сама силуета дванаест сачуваних тврђавских кула чини снажан утисак; њега појачава светлуцање шест металних купола са златним крстовима цркве од белог мермера, која се на тамној основи сурог тврђавског венца истиче као сјајан алем-камен.
– Феликс Каниц
-
Повучен у мир и тишину, у живописној клисури реке Ресаве, надвишен Пасторком и Маћијом, недалеко од Деспотовца налази се манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија. Својим велелепним храмом и снажним утврђењем вековима је привлачио пажњу путописаца.
-
Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци у повељи даровници кнеза Лазара. Године 1882. Милан Обреновић доноси одлуку да се село зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана. Данас је центар Горње Ресаве, а са општином Свилајнац чини Ресавски округ.
-
Велико врело и Велики бук
На око 20 минута вожње од манастира ка селу Стрмостен, у подножју планине Бељанице (1.300 метара) налазе се извор Велико врело и водопад Велики бук који су заштићени Уредбом Владе Републике Србије као споменик природе Лисине. Велико врело спада у малобројну групу снажних крашких извора и представља изузетан пример гравитационих врела. Велики бук је јединствена појава међу акумулативним бигреним водопадима Србије. Највећи је водопад у Србији, висине преко 20 метара, а својом лепотом и импозантношћу оставља без речи. Необичног је изгледа јер је вода временом направила дубок амфитеатар вертикалних страна у бигреним наслагама док његово дно покривају велики бигрени блокови. Сваком ко у себи носи имало авантуристичког духа биће занимљив спуст до подножја водопада, а једино тако може да доживи праву слику како нетакнута природа изгледа. Под главним млазом воде налази се језерце дубине неколико метара, а облаци водене прашине непрестано засипају посетиоце.
-
Ресавска пећина
Крашки састав планине Бељанице узроковао је присуство многобројних јама, вртача, увала и пећина, па се тако, на двадесет километара од манастира Манасија, налази Ресавска пећина коју називају и ресавском лепотицом. Угнездила се на самој обали крашког поља Дивљаковац. Од укупно четири и по километара дужине, истражено је нешто мање од три километара, а посетиоцима је доступно тек 800 метара. Најстарији накит, настао растварањем калцијум карбоната, датира од пре отприлике 45 милиона година. Температура свега седам степени, а концентрација влаге у ваздуху је велика, од 80 до 100 одсто. За формирање једног кубног сантиметра накита потребно је милион година, а само једним додиром обрише се сто година оног што је природа стварала. Пећина се састоји од две галерије – горње и доње, а обе красе бројне дворане, канали, сталактити, сталагмити и окамењени водопади.
Ресавску, као и многобројне пећине тог краја, су у средњем веку користили монаси самци као своја стална пребивалишта, а претпоставља се да су се недељом сакупљали у манастиру на свечаним верским обредима.
Галерије ресавске пећине
У горњој галерији обилазе се: Дворана сраслих стубова или Колонада, Дворана кошница која је кањонским каналом спојена са трећом двораном која се зове Предворје историје, затим Кристална и последња, Концертна дворана. Прва је добила име по стубовима који су срасли од пода до таванице, а жућкасте су боје. У другој се налазе три сталагмита која личе на старе кошнице које су некада прављене од прућа и блата. Она је с трећом двораном повезана каналом који представља најсувљи део пећине, па изнад њега нема накита јер је ту заступљен полумермер. По средини канала налази се слепи тунел који није уређен за разгледање. Трећа је Предворје историје, а назив је добила по томе што је у њој пронађен алат који користио прачовек, као и лобања поларне лисице. Једини тунел који није направила вода, већ је настао вештачким путем је онај који води ка Кристалној дворани. Пре уласка наилази се на стазу окамењених водопада, а ту су и пећинске оргуље-сваким додиром сталактита настаје различит звук. Кристалну „чувају“ кипови бабе и деде, а ту су и обешена овца и стопало слона. Из ње се спиралним степеништем долази до пете, Концерне или Дворане кипова. У њој се налази заштитни знак пећине- кип мајке са дететом, у ствари сталагмитски стуб који је висок 12 метара. Поред њих, ту су и Ћеле-кула, као и преградни зид. Њиме се одваја Концертна од шесте, Бобанове дворане која се зове по деветогодишњаку који је први крочио у њу, а син је доктора Петровића. Корални канал чини накит јединствене лепоте који неодољиво подсећа на морске корале. Последња у низу је Кепина (блатна) дворана која је названа по спелеологу и рониоцу Кепи Радаковићу. Сиромашна је накитом, а по зидовима има наслага глине. Иза ње се налазе по један сталагмит и сталактит који расту једно према другом који се зову Љубавни састанак кроз хиљаду година или Љубавна чежња. Претпоставља се да ће се кроз хиљаду година спојити „пољупцем“. У пећини су заступљени маховина и лишајеви настали под утицајем рефлектора, а има и слепих мишева.
-
У овом природном амбијенту налази се и пар угоститељских објеката, међу којима су „Ресавски уранак“, ресторан са преноћиштем и врхунским особљем, а у самом подножју Великог бука је „Водопад Лисине“, ресторан са бунгаловима и великим имањем са малим зоолошким вртом, рибњаком и језером за спортске риболовце.