Деспот Стефан

Стефан Лазаревић (1377-1427) је старији син српског кнеза Лазара и књегиње Милице. Након косовског боја (1389), у ком је погинуо Стефанов отац, кнез Лазар, Стефан са само дванаест година, долази на власт и уз помоћ мајке влада све до свог пунолетства (1393). Као отомански вазал, успешно је предводио српске витезове у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. Након битке код Ангоре од византијског цара Maнојла II Палеолога у Константинопољу добија титулу деспота (1402). Почетком 1404. склапа савезништво и са угарским краљем Жигмундом, од кога добија Мачву и Београд који претвара у своју нову престоницу. Након великог турског пораза код Ангоре, у коме је деспот Стефан показао велику храброст, којој се сам противник дивио, почиње грађански рат у отоманској империји, али и сукоби међу српском властелом, најпре између Лазаревића и Бранковића, а касније и самог Стефана и његовог брата Вука. Наиме, у бици која се десила на Косову 1402. браћа Лазаревић се суочавају са нападом Ђурађа Бранковића и Турака, Лазаревићи деле своју војску на два дела. Вук командује већим одредом и бива поражен, док Стефан добија битку. Тиме се распламсавају први сукоби међу браћом.

Друштвене прилике тог времена су прожете династичким сукобима, издајама, ратовима и невиђеним турским варварством. У историји српског народа комплекснијег доба од његовог и дубљег понора до данас није било. Смутна времена за време владавине деспота Стефана у поређењу са идиличном епохом Немањића у свему су се преливала у српско друштво које као да се нашло пред изазовом последњег времена. Страх од надолазеће таме који је прожимао српско друштво није умањио одговорност да и на крају историјског хода српске државе, он мора, уз помоћ вере и знања, да на најбољи начин служи народу који му је поверен.

Деспот Стефан Лазаревић је био велики покровитељ уметности и културе пружајући подршку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и прогнанима из околних земаља које су заузеле Османлије. Образовање је стекао у породичном дому, говорио је и писао на српскословенском, знао је грчки, познавао латински језик. Он је и сам био писац, а његовa најзначајнијa делa су „Слово љубве”, које је посветио свом брату Вуку и „Натпис на мраморном стубу на Косову”. До данас су сачувана нека од оригиналних докумената које је писао за време своје владавине. За време деспотове владавине у његовој задужбини, манастиру Манасија, развија се и богата преписивачка делатност – Ресавска преписивачка школа. У њој је преписано више хришћанских текстова и капиталних дела античке цивилизације, него у свим временима заједно која су деспотовим претходила. Градећи духовни штит свом народу, остављајући богато духовно наслеђе и вредности на којима је почивала хришћанска цивилизација, деспот Стефан је омогућио будућим цивилизацијама да у њима пронађу свој духовни раст, дубоко свестан да без језичког памћења не постоји ни историјско сећање.

Био је личност чије је име златним словима уписано у историју српског народа. Бескрајно прагматичан, мудар, велики државник, сјајан дипломата, храбар и успешан војсковођа, свестрано образован, велики песник, просветитељ, деспот Стефан је готово нестваран спој витешке храбрости, раскошне интелигенције, богатог образовања и изузетне духовне и физичке лепоте. Зато и не чуди признање које је за живота добио титулом Првог Витеза Реда Змаја. Учинити реч светом и свет хуманијим опсесивна је деспотова идеја водиља. Све модерне замене витешком погледу на свет и моралним принципима којима је служио бледе пред оним што је деспот Стефан Лазаревић целим својим животом достојно посведочио и потврдио.

Житије деспота Стефана Лазаревића имало је веома богату и занимљиву судбину на руском тлу током XV и XVI века. Ово је дело имало своју руску редакцију још током XV века, што значи да је прошло мало времена од настанка до његовог руског превода. Најзад оно је послужило и састављачима руског Хронографа као основа за описивање догађаја у Турској после пораза код Ангоре, у којима је деспот Стефан живо учествовао. Руски Хронограф сачињен крајем XV века, стекао је тако широку популарност да је у српској средини током XVI века био преписиван, па су описи из српске историје били преузимани по руској преради.
Врхунац руских настојања да забележе и сакупе све списе који су садржавали историју света, посебно у ликовном погледу, била је израда великог летописног свода са минијатурама, познатим код Руса као Лицевој летописни свод. Настао између 1556. и 1585. по налогу Ивана Грозног, тај огромни преписивачки подухват био је украшен са око 16.000 минијатура, међу којима су се у сажетом виду нашли и одељци из српске историје, рађени по оновременим књижевним текстовима.
Поред житија Св. Саве Српског, минијатура о Косовској бици, причи о животу Стефана Дечанског, нашле су се представе и о животу деспота Стефана Лазаревића.

Велика кнежевина Србија. Након Ангорске битке је Тимур победио, заробио и одвео султана Бајазита и Оливеру, сестру Стефана, великог војовде српског, која је била удата за Бајазита.
Велика кнежевина Србија. Након Ангорске битке је Тимур победио, заробио и одвео султана Бајазита и Оливеру, сестру Стефана, великог војовде српског, која је била удата за Бајазита.

Велики кнез Стефан послао је амбасадоре код Тимура и ослободио је сестру из заробљеништва.
Велики кнез Стефан послао је амбасадоре код Тимура и ослободио је сестру из заробљеништва.

У Цариград је дошао са братом Вуком. Тамо је од византијског цара Мануила, који је тада још био жив, добио титулу Деспота. Мануило га је угостио и пустио да иде.
У Цариград је дошао са братом Вуком. Тамо је од византијског цара Мануила, који је тада још био жив, добио титулу Деспота. Мануило га је угостио и пустио да иде.

Дошао је деспот Стефан са својим братом у град Новгород. Ваистину град сребра и злата. Након убиства Бајазита, ослобођена је српска земља од јарма неверника (Турака) и од тада Деспот Стефан је власник и владар свих српских земаља.
Дошао је деспот Стефан са својим братом у град Новгород. Ваистину град сребра и злата. Након убиства Бајазита, ослобођена је српска земља од јарма неверника (Турака) и од тада Деспот Стефан је власник и владар свих српских земаља.

Уз Божју милост је штитио све земље и мешта отачаства својега. Све друге је покорио. И све градове и места, који су раније били отети од српске власти, Србије - је ујединио.
Уз Божју милост је штитио све земље и мешта отачаства својега. Све друге је покорио. И све градове и места, који су раније били отети од српске власти, Србије - је ујединио.

Такође обилазећи земљу, обилази и Београд који је добио од Мађара. Узео га је након примирја од Мађарске. Јер овај Београд, без обзира што је био у границама Србије, као да је лежао на срцу и раменима мађарске земље. Такође је самостално заузео и друге градове које су Турци отели.
Такође обилазећи земљу, обилази и Београд који је добио од Мађара. Узео га је након примирја од Мађарске. Јер овај Београд, без обзира што је био у границама Србије, као да је лежао на срцу и раменима мађарске земље. Такође је самостално заузео и друге градове које су Турци отели.

Почео је дуже боравити у Београду, зато што је локација овог града врло лепа и морем(?!) и рекама и пристанистима украшена. Са свих страна су долазили бродови као на крилима и доносили пуно добара.
Почео је дуже боравити у Београду, зато што је локација овог града врло лепа и морем(?!) и рекама и пристанистима украшена. Са свих страна су долазили бродови као на крилима и доносили пуно добара.

Стефан је украсио Београд зидинама и царским палатама, а посебно Саборну цркву. Направио је архиепископију и обезбедио свима у архиепоскопији све шта им је потребно. Направио је и келије за монахе.
Стефан је украсио Београд зидинама и царским палатама, а посебно Саборну цркву. Направио је архиепископију и обезбедио свима у архиепоскопији све шта им је потребно. Направио је и келије за монахе.

Београдски архиепископ, егзарх целокупне српске земље, саздао је цркву, у име Светог Николе и као и манастиру даривао је све што је неопходно. Окупио је тамо пуно болесних и губавих и посадио је и баште да могу да уживају.
Београдски архиепископ, егзарх целокупне српске земље, саздао је цркву, у име Светог Николе и као и манастиру даривао је све што је неопходно. Окупио је тамо пуно болесних и губавих и посадио је и баште да могу да уживају.

После је пронашао лепо, пусто и пригодно место за ћутање и изградио је тамо храм у име Свете тројице и украсио га је лепим фрескама и изградио тврђаву око њега. И у зидовима направио келије и скупио пуно монаха богоугодних и дао им све неопходно.
После је пронашао лепо, пусто и пригодно место за ћутање и изградио је тамо храм у име Свете тројице и украсио га је лепим фрескама и изградио тврђаву око њега. И у зидовима направио келије и скупио пуно монаха богоугодних и дао им све неопходно.

И направио је за себе тамо гробницу (у Манасији) и после неког времена је тамо био и сахрањен. Дао је и иконе тамо, златом и бисером украшене и пуно књига и посуда за воду (ваза), украшених бисерима и златом, тако да је превазишао Лавру Свете Горе. Такође и лампе златне (лустер)
И направио је за себе тамо гробницу (у Манасији) и после неког времена је тамо био и сахрањен. Дао је и иконе тамо, златом и бисером украшене и пуно књига и посуда за воду (ваза), украшених бисерима и златом, тако да је превазишао Лавру Свете Горе. Такође и лампе златне (лустер)

Позвао је патријарха Кирила и сав Сабор српске земље и осветио овај храм на дан Великог Петка и почео да пребива тамо у лето 1415. Долазило је тамо пуно сиромашних којима је он давао милостињу.
Позвао је патријарха Кирила и сав Сабор српске земље и осветио овај храм на дан Великог Петка и почео да пребива тамо у лето 1415. Долазило је тамо пуно сиромашних којима је он давао милостињу.

И увек је и он сам у ноћ шетао по улицама града (Београд). И увек је давао сиромашнима одећу и златнике. И један прoсјак је много пута долазио и узимао милостињу и кад је поново дошао и тражио милостињу, опет му је дао и рекао „Узми, лопове и грабежљивче”, а овај му је одговорио “Нисам ја, него си ти лопов и грабежљивац јер са овим царством, ти будуће царство крадеш и отимаш.
И увек је и он сам у ноћ шетао по улицама града (Београд). И увек је давао сиромашнима одећу и златнике. И један прoсјак је много пута долазио и узимао милостињу и кад је поново дошао и тражио милостињу, опет му је дао и рекао „Узми, лопове и грабежљивче”, а овај му је одговорио “Нисам ја, него си ти лопов и грабежљивац јер са овим царством, ти будуће царство крадеш и отимаш.

Муслимански цар (Сулејман Челебија), први син цара Бајазита , досао је Деспоту Стефану да се договоре и склопе мир.
Муслимански цар (Сулејман Челебија), први син цара Бајазита , досао је Деспоту Стефану да се договоре и склопе мир.

А сам цар Муслиман (Сулејман Челебија), кренуо је на источне земље и на свог брата Азбека (Ису) и убио га и покорио целу Турску земљу.
А сам цар Муслиман (Сулејман Челебија), кренуо је на источне земље и на свог брата Азбека (Ису) и убио га и покорио целу Турску земљу.

Српска земља, по закљученом миру с царом Муслиманом, била је у миру. Али, није могао дуго трпети таквог ђавола, одгурнуо је свога брата Вука, који је узео од цара Муслимана пуно војске и рекао: „Дај ми, брате деспоте Стефане, половину отаџбине и ја ћу са земље да ти служим. Ако нећеш, ја ћу је целу поробити и опустошити.” А Деспот Стефан није никако хтео да пристане да његова отаџбина коју је Бог ослободио, поново буде под Турцима.
Српска земља, по закљученом миру с царом Муслиманом, била је у миру. Али, није могао дуго трпети таквог ђавола, одгурнуо је свога брата Вука, који је узео од цара Муслимана пуно војске и рекао: „Дај ми, брате деспоте Стефане, половину отаџбине и ја ћу са земље да ти служим. Ако нећеш, ја ћу је целу поробити и опустошити.” А Деспот Стефан није никако хтео да пристане да његова отаџбина коју је Бог ослободио, поново буде под Турцима.

Кренуо је Вук да обилази целу земљу, палио је, поробљавао, секао на комаде (масакрирао) и понашао се као дивља звер.
Кренуо је Вук да обилази целу земљу, палио је, поробљавао, секао на комаде (масакрирао) и понашао се као дивља звер.

Долази поново (Вук) са још већом војском, али Стефан ипак не излази у битку да не би имао братовљеву крв на рукама. Стефан се плашио и издаје од стране српске властеле, јер их је много Вук превео на своју страну: неке, обећавши дарове, а неке претњама. Стално је слао неке поруке онима који су били уз Деспота Стефана.
Долази поново (Вук) са још већом војском, али Стефан ипак не излази у битку да не би имао братовљеву крв на рукама. Стефан се плашио и издаје од стране српске властеле, јер их је много Вук превео на своју страну: неке, обећавши дарове, а неке претњама. Стално је слао неке поруке онима који су били уз Деспота Стефана.

Деспот је држао у рукама братове поруке, у својој кући у Београду и плакао пред ликом Христа спаситеља: „Гледај Христе, како неправедно покушавају да ме убију и да моји рођаци постају ми непријатељи и издајници, као некад твој ученик Јуда. Сачувај до краја мали број тих који су остали уз мене. Вук је са Хагаритима (издајничка војска) сву земљу уништио”.
Деспот је држао у рукама братове поруке, у својој кући у Београду и плакао пред ликом Христа спаситеља: „Гледај Христе, како неправедно покушавају да ме убију и да моји рођаци постају ми непријатељи и издајници, као некад твој ученик Јуда. Сачувај до краја мали број тих који су остали уз мене. Вук је са Хагаритима (издајничка војска) сву земљу уништио”.

И почео Муса да влада скиптром и поново склопио мир са Деспотом Стефаном. И поново је Стефан постао владар свих земаља Српских.
И почео Муса да влада скиптром и поново склопио мир са Деспотом Стефаном. И поново је Стефан постао владар свих земаља Српских.

Муса је многе земље поробио и почео да се наоружава против Деспота Стефана, да би српску земљу коначно уништио и предао је српској властели на распарчавање.
Муса је многе земље поробио и почео да се наоружава против Деспота Стефана, да би српску земљу коначно уништио и предао је српској властели на распарчавање.

И дошао је Мехмед, султан са истока, а Деспот са запада. Са њим мађарске војводе и босански племићи. Мехмед је отишао у планине, да препречи пут да нико не би могао да избегне султанову војску.
И дошао је Мехмед, султан са истока, а Деспот са запада. Са њим мађарске војводе и босански племићи. Мехмед је отишао у планине, да препречи пут да нико не би могао да избегне султанову војску.

Деспота Ђурђа (Бранковића), свог нећака, пустио је са војском Деспот Стефан и у тој бици је Муса побеђен. Удавили су га у реци.
Деспота Ђурђа (Бранковића), свог нећака, пустио је са војском Деспот Стефан и у тој бици је Муса побеђен. Удавили су га у реци.

Био је Мехмед цар свих Турака, источних и западних. Био је благ и кротак. Долази господин Ђурађ, а Деспот Стефан га дарује и бива захвалан Богу за све.
Био је Мехмед цар свих Турака, источних и западних. Био је благ и кротак. Долази господин Ђурађ, а Деспот Стефан га дарује и бива захвалан Богу за све.

И мир велики настаде. И деспот је, као и пре, даривао свима храну, и ако би чуо од монаха да неко живи живот у молитвама, ипак му је слао све неопходно. И смислио је чинове људима које је окупио поред себе и беседио је са њима о царству, и од тих беседа, написао је књигу. И призивао је да сви буду добри и рекао им да ће пут нечастивих да нестане.
И мир велики настаде. И деспот је, као и пре, даривао свима храну, и ако би чуо од монаха да неко живи живот у молитвама, ипак му је слао све неопходно. И смислио је чинове људима које је окупио поред себе и беседио је са њима о царству, и од тих беседа, написао је књигу. И призивао је да сви буду добри и рекао им да ће пут нечастивих да нестане.

Направио је гостињску кућу за људе са синовима, а ко је био трећег ранга, бивао је напољу, а ти напољу су испуњавали оно што су им наређивали ови који су били унутра (хијерархија). И одрекао се тимпанских и музичких игара (весеља). „Ово нам треба” рекао је он „за време рата”. Према свима коjи су му служили, био је добар као отац. А све који су грешили је деградирао (понижавао у рангу) тврдњом да су сами себе упропастили.
Направио је гостињску кућу за људе са синовима, а ко је био трећег ранга, бивао је напољу, а ти напољу су испуњавали оно што су им наређивали ови који су били унутра (хијерархија). И одрекао се тимпанских и музичких игара (весеља). „Ово нам треба” рекао је он „за време рата”. Према свима коjи су му служили, био је добар као отац. А све који су грешили је деградирао (понижавао у рангу) тврдњом да су сами себе упропастили.

Осиромашивши неуспешним послом или на неки други начин, његов отац, дед и прадед нису им још и одузимали преостали посао јер Бог је рекао: 'Две казне за грех - нису казне, а ако је грех бити просјак, онда га треба помиловати, као сто је и цар Соломон то чинио.' Задржао је поштовање за своје раднике, хтео да поштују једни друге, а посебно да поштују своје суседе. Плач, смех, безбризност али и честа клеветања могла су се видети међу њима. Зато је требало држати их на оку и сачувати од празне знатижеље, да ниједан великаш то не види. То је било врло неуобичајено, баш као и кад женска љубав не победи.
Осиромашивши неуспешним послом или на неки други начин, његов отац, дед и прадед нису им још и одузимали преостали посао јер Бог је рекао: 'Две казне за грех - нису казне, а ако је грех бити просјак, онда га треба помиловати, као сто је и цар Соломон то чинио.' Задржао је поштовање за своје раднике, хтео да поштују једни друге, а посебно да поштују своје суседе. Плач, смех, безбризност али и честа клеветања могла су се видети међу њима. Зато је требало држати их на оку и сачувати од празне знатижеље, да ниједан великаш то не види. То је било врло неуобичајено, баш као и кад женска љубав не победи.

Умро је његов сестрић Балша, владар Арбанаски. Деспот Стефан је тада преузео власт над Арбанасима. Сам је био у земљи када је из Угарске у Београд стигао Константин, син краља Стратимира од Бугарске и умро је у Београду 6930. године.
Умро је његов сестрић Балша, владар Арбанаски. Деспот Стефан је тада преузео власт над Арбанасима. Сам је био у земљи када је из Угарске у Београд стигао Константин, син краља Стратимира од Бугарске и умро је у Београду 6930. године.

Султан Мехмед, последњи преживели син султана Бајазита, живео је мирно и у добрим односима са онима с којима је претходно потписао мировне споразуме. Умро је у Адрианополису (Едим, Турска).
Султан Мехмед, последњи преживели син султана Бајазита, живео је мирно и у добрим односима са онима с којима је претходно потписао мировне споразуме. Умро је у Адрианополису (Едим, Турска).

Многи су Деспота Стефана присиљавали да се повуче из сопствене земље, када их турска војска пороби, али Деспот је тада говорио: 'Дао сам заклетву султану да ћу његову децу поштедети и само им добро чинити'.
Многи су Деспота Стефана присиљавали да се повуче из сопствене земље, када их турска војска пороби, али Деспот је тада говорио: 'Дао сам заклетву султану да ћу његову децу поштедети и само им добро чинити'.

Син султана Мехмеда, Мурат II имао је сина Мустафу, који је помагао грчком краљу да поробљава по истоку.
Син султана Мехмеда, Мурат II имао је сина Мустафу, који је помагао грчком краљу да поробљава по истоку.

Мурат II је на њега послао војску, и би убијен Мустафа у битци код Никене (Никопоља, данашња Бугарска).
Мурат II је на њега послао војску, и би убијен Мустафа у битци код Никене (Никопоља, данашња Бугарска).

Мурат II постао је владар Турске и многих земаља на истоку и западу. Напао је и Грчку војном силом, љут јер су помагали његовог брата, а са Деспотом Стефаном био је у добрим, мирољубивим и пријатељским односима.
Мурат II постао је владар Турске и многих земаља на истоку и западу. Напао је и Грчку војном силом, љут јер су помагали његовог брата, а са Деспотом Стефаном био је у добрим, мирољубивим и пријатељским односима.

Убрзо после тога, Деспота је често почела да боли нога. Позива свог сестрића Ђурађа и предаје му титулу Деспота Српског. Убрзо након тога, Деспот Стефан је умро, исте године у јуну, дана 10-ог.
Убрзо после тога, Деспота је често почела да боли нога. Позива свог сестрића Ђурађа и предаје му титулу Деспота Српског. Убрзо након тога, Деспот Стефан је умро, исте године у јуну, дана 10-ог.

Тога дана у Београду је била јака олуја, громови су пуцали, што никада пре није било у то доба, а тама је прекрила целу земљу. Чинило се да је ноћ, а био је дан. Само је понеки зрак сунца провиривао. Цела је земља горко плакала. Деспот је сахрањен близу Београда, у манастиру, у гробу Цркве Свете тројице, коју је још за живота сам себи направио.
Тога дана у Београду је била јака олуја, громови су пуцали, што никада пре није било у то доба, а тама је прекрила целу земљу. Чинило се да је ноћ, а био је дан. Само је понеки зрак сунца провиривао. Цела је земља горко плакала. Деспот је сахрањен близу Београда, у манастиру, у гробу Цркве Свете тројице, коју је још за живота сам себи направио.